Hrana kao lek za gastritis

Gastritis je zapaljenje unutrašnje sluznice želuca nastalo najčešće dejstvom povišene želudačne kiseline. Brojni su faktori za nastanak gastritisa, ali jedan od glavnih uzročnika je neadekvatna i prezačinjena ishrana. Gastritis se manifestuje u vidu hroničnog i akutnog zapaljenja sluznice. Akutni je uglavnom posledica neke druge akutne bolesti ( npr. oboljenje jetre, sepsa itd.), dok je upravo hronični često u vezi sa ishranom i močemo ga kontrolisati zdravom ishranom i promenom načina života. Za ovo nam je, naravno, najbolja opcija odlazak kod nutricioniste, koji će nam prepisati personalizovani higijensko-dijetetski režim koji bi vrlo brzo trebao da pokaže rezultate.

Vrlo je važno prepoznati simptome koji ukazuju na gastritis. To su: bol u gornjem delu stomaka, nadimanje, mučnina, gubitak apetita, otežano varenje, osećaj žarenja u stomako ili grlu, i u ozbiljnijim slučajevima tamna stolica (melena) i povraćanje sadržaja koji podseća na talog od kafe. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i fizikalnog pregleda, a potvrdjuje se dodatnim dijagnostičkim procedurama. Gastritis je često, osim neadekvatne ishrane, prekomernog uzimanja alkohola i stresa, posledica i postojanja prekomernog broja bakterije pod nazivom Helicobacter pylori u želucu. Tada, a i u slučaju prekomerne kiseline, način ishrane je prvo o čemu treba da povedemo računa ukoliko želimo da se oslobodio simptoma gastritisa. Osnovna funkcija ishrane ovde treba da bude eliminacija viška i sprečavanje prekomernog stvaranja želudačne kiseline.

Kada je u pitanju higijensko-dijetetski režim za obolele od gastritisa, poseban akcenat se stavlja na pravilan raspored i dovoljan broj obroka u toku dana. Hranu treba dobro sažvakati da bi se olakšao proces varenja, ne sme biti ni previše topla ni previše hladna, a vodu piti 20 minuta pre ili pola sata nakon jela, nikada uz obrok. Najpogodnija je lakai blaga hrana bez previše masnoća i jakih začina.

ŠTA JESTI (a šta ne)?!

⦁ Vrlo je važno izbegavati kiselu hranu, suhomesnato, masne sireve, lisnata testa, grickalice, gazirane napitke, alkohol, jaku kafu i jake začine. Životinjski proteini izazivaju kiselost organizma i teško se vare pa ih treba zameniti biljnim proteinima u nekoj meri, najbolje tofu sirom jer mnogima ne ogovaraju mahunarke zbog težeg varenja i nadimanja (a odličan su izvor proteina).
⦁ Povrće termički obraditi ili jesti iseckano na vrlo male komade i dobro žvakati, a voće konzumirati u obliku kompta- radi lakšeg varenja.
⦁ Hrana koja prija je artičoka, banana, belo meso, bakalar, fermentisani mlečni proizvodi, kopriva, zeleno lisnato povrće, palenta, proso, plava riba, šargarepa, špargla, kokosovo ulje, hladno cedjena ulja…
⦁ Semenke lana sadrže sluz koja podstiče regeneraciju želudačne sluzokože. Simptome ublažavaju i sok od brusnice i šargarepe, zeleni čaj, čaj od kamilice, kurkuma…
⦁ Brokoli sadrži sulforafan koji pomaže u eliminaciji Helikobacter pylori, pa ukoliko vam ne izaziva nadimanje i više je nego poželjan.
⦁ Beli luk takodje pomaže u otklanjanju heliko bakterije, ali treba ga jesti pažljivo i umereno.
⦁ Hrana bogata vitaminom A pospešuje obnovu želudačne sluzokože ( krompir, zeleno lisnato povrće, špargla, šargarepa…).
⦁ Probiotici se koriste za zaštitu želuca od patogenih bakterija na koje je oštećena sluznica veoma osetljiva.
⦁ Bademi su superhrana za gastritis jer su alkalna namirnica (povećavaju baznost organizma) i apsorbuju višak želudačne kiseline. Idealni su i uz doručak, za užinu i uz večeru, sadrže proteine, ublažavaju tegobe nastale prekomernim lučenjem kiseline.
⦁ Sve ovo je važan, ali vrlo mali deo režima ishrane u borbi protiv gastritisa. Za kompetan higijensko-dijetetski režim u borbi protiv gastritisa najbolje je posetiti nutricionistu.

Proces izlečenja može trajati i po nekoliko meseci i zahteva strpljivost i istrajnost. Izuzetno je važno da i nakon izlečenja vodite računa o ishrani kako vam se simptomi ne bi vratili, a u tome će vam najviše pomoći vaš nutricionista.