Na popisu bolesti kod kojih je neophodna dijetoterapija visoko se kotira ulcerozni kolitis. Ulcerozni kolitis je zapaljenska (inflamatona) bolest koja zahvata kolon (debelo crevo). Često se meša sa Kronovom bolešću, ali razlika između ove dve bolesti je velika. Dok kolitis zahvata samo debelo crevo, Kronova bolest zahvata čitav gastrointestinalni trakt pa je samim tim i koplikovanija. Kolitis je autoimuna bolest, pa proces zapaljenja ponekad može zahvatiti i druge sisteme i organe kao što su pluća (zapaljenje plućne maramice-pleuritis), zglobovi, meka tkiva itd.
Od ove bolesti najčešće obolevaju mlade osobe ženskog pola (od 15 do 30 godina) ali se bolest može javiti sve do 6 decenije i kod oba pola. Tačan uzrok nastanka kolitisa je i dalje nepoznat (kao i kod ostalih autoimunih bolesti). Zna se da su „okidači“ za nastanak hroničan stres i loša ishrana, ali to nisu uzroci bolesti. Ono što se zasigurno zna jesu faktori rizika, a to su: genetske predispozicije, faktori životne sredine (npr.ishrana), pušenje, autoimuni procesi aktivirani viusima i bakterijama.
Simptomi bolesti su:
- Dugotrajna dijareja (duža od 6 nedelja)
- Bolovi i grčevi u stomaku
- Krv u stolici (sveža)
- Sluz u stolici
- Lažni poziv na pražnjenje
Ovo može biti praćeno i opštim simptomima karakterističnim za autoimune bolesti kao što su subfebrilne temperature, umaranje, gubitak apetita i telesne težine, poremećaji menstrualnog ciklusa kod žena.
Bolest se dijagnostikuje analizama krvi na specifična antitela, analizom stolice, kolonoskopijom ili biopsijom creva. Terapija zavisi od težine bolesti. Cilj terapije je postizanje remisije (da bolest bude u stanju mirovanja) kako bi se sprečio relaps bolesti i nastanak komplikacija. Ljudi oboleli od ulceroznog kolitisa imaju veći rizik od nastanka raka debelog creva pa se preporučuju kolonoskopije na svakih nekoliko godina.
Od medikamentne terapije u lečenju se, u zavisnosti od stanja, koriste antiinflamatorni lekovi, antibiotici, kortikostroidi ili imunomodulatori.
Ono što je najvažnije kod Kronove bolesti jeste dijetoterapija! S obzirom da je apsorpcija debelog creva ozbiljno narušena i da je varenje hrane otežano dijeta i suplementacija su apsolutno neophodne u procesu lečenja ove bolesti.
Osobe koje boluju od kolitisa mogu naglo izgubiti na telesnoj težini baš zbog nemogućnosti apsorpcije hranljivih materija i čestih proliva, ali to ne mora uvek biti slučaj.
Opšte preporuke su smanjen unos industrijski prerađene hrane, alkohola, gaziranih napitaka, šećera ali i hrane bogate vlaknima u koju spadaju i mnoge zdrave namirnice iz grupe voća i povrća i žitarica. Neke od njih su:
Povrće: leguminoze (pasulj, grašak), kupus, brokoli i karfiol…
Voće: bobičavo voće (posebno jagode, maline), koštunjavo voće (badem je npr.izuzetno zdrava namirnica ali ne i za ulcerozni kolitis), jabuke, kruške, šljive…
Žitarice: kukuruz, integralni pirinač, heljda, integralno brašno…
Začini: jaki, ljuti začini, susam, paprika…
Ovo je samo par osnovnih primera hrane koja treba da se izbegava iz čega možemo da vidimo da sve ono što mislimo da važi o zdravoj hrani ne važi u slučaju kolitisa.
Ovo dodatno komplikuje zdravstveno stanje pa je neophodno napraviti dobro izbalansiran plan ishrane zajedno sa suplementacijom jer pacijenti mogu biti deficiarni u gvožđu, vitaminima B grupe, folnoj kiselini…
Hrana treba da bude lako svarljiva, pripremljena na poseban način (npr.povrće određeno povrće se mora pasirati, dok se određeno voće konzumira u obliku kompota). Termička obrada hrane je jako važna, zabanjuje se pečenje, prženje, a preporučuje se kuvanje, dinstanje, barenje.
Zbog velike zahtevnosti u nutritivnom planu kod ulceroznog kolitisa najbolje je da se obratite svom nutricionisti koji će vam napraviti poseban režim ishrane i suplementacije i olakšati život sa ovom bolešću!
Mislimo na Vaše zdravlje.
Nu3 Centar za ishranu
Novi Sad, 066/518-21-85 so-ansi
