Zdravlje jetre je izrazito važno za celokupno stanje organizma.

U praksi se neretko susrećemo sa dva najčešća poremećaja vezanih za jetru, a to su hepatička steatoza (masna jetra) i povišene vrednosti jetrenih enzima. Ova dva stanja se uglavnom javljaju zajedno, ali mogu postojati i nezavisno jedan od drugog. Kada dodje do razvitka navedenih stanja to ne znači nužno i da je u pitanju ozbiljno oboljenje kao npr.ciroza jetre, ali svakako može biti uvod u ozbiljniju patologiju.

Razlog zbog koga se masna jetra i povišeni enzimi jetre javljaju najčešće je nezdrav stil života, nepravilna ishrana i gojaznost. Bitno je napomenuti da enzimi jetre kao i masna jetra mogu nastati i kod osoba koje nisu nužno gojazne ali se hrane nepravilno ili imaju takozvani metabolički sindrom čije su glavne odlike visceralna masnoća (nakupljanje masti oko unutrašnjih organa abdomena u koje spada i jetra), preddijabetes i hiperlipoproteinemija (povišene vrednosti lipida u krvi).

Kod navedenih stanja prva linija odbrane je promena načina ishrane i generalno stila života u smislu smanjenja konzumacije alkohola i cigareta, manje stresa, više sna i uvodjenje lagane fizičke aktivnosti. Takodje odredjeni suplementi i čajevi mogu biti od pomoći.

Kada je sama ishrana u pitanju prvi važan korak je uobročavanje, tj.uvodjenje tri redovna obroka i jedne užine u dnevnu rutinu ishrane. Zatim je bitno isključiti nezdrave (zasićene) masti iz upotrebe, a uključiti zdrave, nezasićene masti. Primeri nezdravih masti su mesne preradjevine, masna crvena mesa, industrijski preradjeni biljni namazi kao što je margarin ili biljni sir, slatkiši koji su takodje izvor trans masnoća. Primeri zdravih masti su ribe pripremljene na adekvatan način (bez prženja i pohovanja), biljna hladno cedjena ulja kao što je maslinovo ulje ili ulje od koštica groždja, avokado, koštunjavi plodovi.

Šećeri takodje imaju ulogu u formiranju visceralnih masti i opterećenju jetre pa tako industrijski preradjen šećer koji se nalazi u slatkišima i koji koristimo čak i svakodnevno u kućnoj upotrebi (saharozu) treba zameniti fruktozom, tj.voćem. Jedna od zamski su i veštački zasladjivači koji takodje mogu loše uticati na zrdavlje jetre i bubrega, a smatraju se zdravim. Zamena za njih može biti stevija.

U ishranu treba uvesti i što više povrća, pogotovo sirovog. Takodje je važna i hidratacija. Na dnevnom nivou je potrebno popiti oko 2 l tečnosti (+ / – u zavisnosti od telesne težine) u koje spadaju voda, blagi nezasladjeni čajevi ili limunade bez šećera. Tečnost laički rečeno „ispira“ organizam od toksina i na taj način pomaže radu jetre.

Naravno, ukoliko je osoba gojazna (BMI veći od 29.9) veoma je važno otkloniti i taj uzrok, u čemu će Vam pomoći nutricionista dijetetičar.

Mislimo na Vaše zdravlje, Nu3 Centar u Novom Sadu!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *